Док тешко покретан инвалид 4 године чека на бањски третман други са диагнозом обостраног губитка вида одстрељује срндаће.

 

 Да је живот некоме мајка а некоме маћеха, примјер је Драгољуба Лукића из Градишке. Ратног војног инвалида седме групе са 50% ивалидитета по основу обољења задобијеног у овом несретном рату.

Овај борац, инвалид и прије свега грађанин државе коју је стварао, чека четири године на бањски третман у бањи Слатини. Његово здравствено стање се погоршава из дана у дан. Помагала су му штаке и терапије. Изморен од живота, болести и положаја у ком су борци и инвалиди данас обратио се у Борачку организацију Градишка за савјет и помоћ.

Да систем и здравство не функционише одавно знамо али сазнање да ратни војни инвалид лијечење чека 4 године су нас пренеразили.

Кренувши овим трагом дошли смо до сазнања да ово није усамљен случај. Листа ове и сличних установа из борачке категорије могло би бити да је дужа. А знамо да су то инвалиди, породице погинулих бораца (најчешће стари родитељи) те борци чије је здравље угрожено.

И они чекају….јер навикли су их да чекају. А чекају да их буде мање, да их нестане јер уз овакву бригу друштва биће их све мање и постају све тиши док не умукну скроз.

С друге стране медаље је случај инвалида друге категорије из Градишке са 100% војног инвалидитета који je добио на основу обостраног губитка вида за 0,84, цијењен по Т 156 и психичког обољења управља аутомобилом, има регистроване 3 пушке и пиштољ на своје име. Овај „супер инвалид“  располаже свим правима која су му законом утврђена али и онима која се косе са здравим разумом.  Није он само по том супер. Остварио је он и значајне резултате у лову остреливши пар година за редом срндаће.

Осим ако он није неко над људско биће одговор је веома једноставан.

Управо због тога тражено је у више наврата и са више нивоа да се преиспита овај случај.

Све у вези њега је споро и нејасно као да није некоме у циљу да се коначно утврди статус овог инвалида.  Док су неки заштићени као ендемске врсте друге пребацују из виших у ниже категорије и ускраћују им права.

И овдје вриједи она добра стара народна да се без новца могу купити само празне ријечи. И наравно опет се све врти око новца. Ако платиш и лијечиш се а ако не пати се и чекај крај мукама.

Борачке категорије су за ову државу дали године, здравље,дијелове тијела и на крају животе најмилијих. Нису дали новац, дали су много више али у друштву гдје се све збраја и одузима у јединицама и нулама они су грађани другог реда чији је егзистенцијални положај угрожен а достојанство погажено.

Послије наше интервенције према бањи јавио нам се Лукић који је коначно позван на бањски третман. Драго нам је да је наш труд уродио плодом. Када би сви радили свој посао онако како нам моралне обавезе налажу све би много боље функционисало