Помен истакнутом борцу
Милану Бабићу – Микију
Након краће болести, дана 14.07.2017. године у 54-ој години живота, преминуо је прије свега добар човјек, отац и супруг, храбар борац, командир вода извиђача 16-те бригаде кроз читав рат, – Милан Бабић Мики.
Човјек који је био омиљен међу саборцима, храбар и хуман, увијек спреман да свима помогне. Више пута је награђиван за испољену храброст и одважност у најгорим биткама. Учествовао је од почетка до краја ратних дејстава са истим жаром, не да некога уништи и унесрећи већ да одбрани своје. Они који су га познавали знају какав је био Мики и свако од њих имао би по нешто додати. Најбоље су га познавали његови саборци који су остали у невјерици да је једна тако снажна личност отишла заувјек. Један јунак, храбар и неустрашив борац изгубио је битку. Ону најстрашнију и најважнију – битку за живот. Све је битке избојовао али ову није издржао-битку са опаком болешћу. Поклекао је пред неуништивим непријатељем и отишао заувјек.
Отишла је једна величина скромно уз круг људи који су га познавали, уз најмилије, његове саборце. На вјечни починак је испраћен 16.07.2017. године онако скромно и тихо какав је и он човјек био. Без војних почасти без посебних признања, без присуства представника власти…уз јецаје најближих и невјерицу.
О Микију круже разне приче, његових сабораца о његовој храбрости, способности и срчаности које само они могу вјеродостојно опричати јер једино они су дјелили исти хљеб и судбину.
Како је слабио одјек експлозија и фијук метака тако су овакви хероји полако прелазили у друга, па трећа и на крају незаслужена задња мјеста. О њима више нико не води рачуна, оно што су имали они су дали: своју младост, своје здравље, дијелове тијела а неки и свој живот.
Да ли су ове 22. године биле довољне да изблиједи сјећање па нисмо свјесни колика је заслуга оваквих људи за ово што имамо данас? Наше животе? Наше домове? Одрастање наше дјеце у миру?
Да ли је дошло вријеме у коме се све купује и продаје па и част и храброст и гдје признања добију они који су се „ боље у животу снашли“ односно они који су рат провели стичући капитал.
Али, Мики, не брини, за тебе није царство земаљско него те чека небеско бескрајно царство као и све друге српске витезове: Лазара, Обилића….
„Нису Срби као што су били,
Лошији су него пред Косово,
На зло су се свако измјенили”