Живописан крај Барајиша, шумице, брежуљци и речица. Рекло би се идила. И била би да претходни рат није мјештанима овог засеока однио драге људе. Четири куће овог засеока завијене су у црно. Михајло Бабић, Драган Буковица, Ненад Богојевић и Жељко Мартић прије рата су били комшије – пријатељи. А сада су имена на спомен обиљежју у мјесној заједници Доњи Подградци.
Поводом 30. августа Међународног дана несталих представници Борачке организације Градишка посјетили су породицу Мартић у овом засеоку и породицу Бандулаја Здравка у Жеравици.
Дочекала нас је већ виђена слика. Двоје старих родитеља како сједе на тријему породичног имања које су изградили и стекли али остали усамљени са својом тугом и боли. Син Жељко(19) као млади војник нестао је на Декелама 1995 године. И даље се води као нестао а његови родитељи су преврнули сваки камен гдје је постојала и најмања сумња да би могао бити. За утјеху надају се да се утопио у ријеци Угар и да није у руке непријатељу доспио жив.
Отац Милутин нам прича кроз сузе.
„На спомињем то. Најбоље кад не спомињем. Све горе и горе је, туга не нестаје. Само да ми је радити, то ми је једина утјеха. У то унесем мисли.“
Изгубити вољену особу је болно али изгубити и не знати ни гдје су јој кости је још болније. Породицу Бандулаја је задесила и несрећа да напусте родни дом , оду у избјеглиштво и оставе све иза себе што су стекли. Сва та трагедија је оставила велике посљедице како здравствене тако и оне душевне.
Као и остале породице несталих и они желе да сазнају истину шта се десило са њиховим сином и супругом. Овај посао би требало да спроводи Институт за нестала лица БиХ који свој посао обавља пристрасно и непрофесионално. БиХ нема чак ни попис лица која се воде као нестала. Још се трага за 1672 особe од чега 11 лица са Градишке општине.
Институтом руководе представници сва три конститутивна народа у свим органима. Све одлуке се доносе концензусом представника сва три народа. Ни једна одлука не пролази ако нису сви сагласни. На жалост одлуке на штету Срба су прошле и пролазе јер представници Срба су зажмирили на оба ока. Донесени су различити правилници на нивоу Института за нестала лица који су у супротности са Законом о несталим лицима БиХ. Исти фаворизују жртве прије свега бошњачког народа и минимализују српске жртве.
Ово омогућава да се мијења историја, да се подмећу жртве, да се Срби сахрањују без обиљежја вјере и нације.
Наши представници су били неуки и довољно необразовани да не виде ове пропусте или су нечији подобници. Они који би требали бити наши представници постали су наши укопници.
